Откријте биљну слоновачу
![Откријте биљну слоновачу](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9.jpg)
Преглед садржаја
![](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9.jpg)
![](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9.jpg)
Поврће слоновача је назив који се даје за сировину биљног порекла чија физичка својства (боја, додир) подсећају на животињску слоновачу.
За разлику од ове друге, која састоји се од дентина, биљна слоновача се састоји од шећера, углавном манозе – молекула чије име евоцира библијску ману [неко грмље и дрвеће производе секрет који је током средњег века почео да се назива маном , као што је, на пример, Фракинус орнус Л. (пепео од мане), а из секрета ових стабала изолован је манитол (алкохол), који оксидацијом настаје маноза].
![](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9-1.jpg)
![](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9-1.jpg)
Састав биљне слоноваче
Маноза која се налази у биљној слоновачи налази се у ендосперму семена, односно чини део енергетских и органских резерви материју коју ће ембрион искористити у првим фазама клијања.
Постоји неколико врста од којих се може добити биљна слоновача, међутим, најзаступљенија је палма пореклом из тропских шума Јужне Америке под називом јарина или тагуа, чији је научни назив Пхителепхас мацроцарпа Руиз &амп; Пав ., од грчких речи пхитон = биљка; елепхас = слон; макрос = велики, дуг; карпос = воће (буквално, биљка слона са великим плодовима).
Скраћенице Руиз &амп;Пав. упућују на име шпанских аутора (Хиполито Руиз Лопез и Јосе Антонио Павон) – првих Европљана који су описали палму коју су староседеоци перуанских шума Горњег Амазона користили за прављење украса и малих артефаката за свакодневну употребу .
![](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9-2.jpg)
![](/wp-content/uploads/plantas/4273/r5b2j3dks9-2.jpg)
Врсте које производе биљну слоновачу
Палма слоноваче поврћа је мала (висока до пет метара) и расте споро (први плодови се појављују када биљка је стара око 15 година). Годишње произведе око 15 плодова са по 20 семена (тј. око 300 семенки годишње по биљци).
Такође видети: Аеропоника, зна њено значењеДруге врсте, из исте породице ( Палмае или Арецацеае ), који производе слоновачу су, на пример: Пхителепхас аекуаториалис или Хипхаене тхебаица .
Историјске чињенице
Током викторијанског периода, поврће слонова кост је била веома популарна у изради малих кутија у којима су се чувале игле, напрстке и мерне траке.
Посетиоци прве велике универзалне изложбе, одржане у Кристалној палати, у Хајд парку у Лондону (1. маја до 15. октобра 1851), под покровитељством принца Алберта (1819-1861), мужа краљице Викторије (1819-1901, владао од 1837), могли су да се диве драгоценим, ретким и егзотичним предметима, као што је индијски Кох -и-Ноор дијамант, највећи брушени дијамант на светутада познат, који је краљици Викторији понудила Енглеска источноиндијска компанија.
Међу хиљадама изложених предмета налазила се и необична кула од слоноваче, коју је направила енглеска фирма Бењамин Таилор Цлеркенвелл .
Ова кула се и данас чува у збиркама Музеја економске ботанике Краљевске ботаничке баште Кју, која се налази на периферији Лондона. У Француској, у региону Крезанси, постојала је позната фабрика извозница дугмади од слоноваче, која је потпуно уништена током Првог светског рата, у ноћи са 29. на 30. јул 1918. године, због своје близине месту где је Водила се друга битка на Марни.
Између 1850-1950, биљна слоновача је, уз седеф, једна од најважнијих сировина коришћених у производњи дугмади. Међутим, након Другог светског рата, увођење нових синтетичких производа, направљених од угљоводоника, диктирало је њен пад.
Поштена и одржива трговина
Поврће слоноваче је алтернативна етика за коришћење добијене слоноваче из зуба афричких слонова ( Локодонта африцана ), чија је трговина забрањена (или строго ограничена) међународним споразумима (ЦИТЕС Анекс И).
Поврће слоноваче потиче од дивљих биљака, јер економско средствоза одрживо управљање природним ресурсима.
Тренутно се користи за производњу биодрагуља и малих украсних предмета које често продају компаније које раде у области Фаир Траде.
Фотографије: Луис Мендонса де Карваљо
Свиђа вам се овај чланак? Затим прочитајте наш Магазин, претплатите се на Јутјуб канал Јардинса и пратите нас на Фејсбуку, Инстаграму и Пинтересту.
Такође видети: Сунцокрет: како узгајати